Pripovetke / Branislav Nušić

134 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

га пошаље да му зове Јелисију бакалина. А то је тај Јелисија бакалин, што је много личио на старог г. управника; онако се исто бријао, онако је исто ишао више у папучама него у ципелама, те кад га спазиш из далека а ти не знаш: је л то Јелисија бакалин или стари г. управник.

Еле, Јелисија дође, и г. управник га дочека, као и сваког другог што би дочекао, затвори врата, наручи кафе и поче да шушка с њим. Тако је после зазвонио и позвао попа Перу, паи с њим шушкао. Па онда, брате мој, шушкао је са Станком пекаром, па са Самуилом фурунџијом. Може се слободно рећи да је са многима шушкао.

Изгледа само да није хтео са г. Драгољубом учитељем, јер се по Мајдан-Пеку баш и говорило, као да нови г. управник некако попреко гледа Драгољуба учитеља. Може бити поп Пера направио какву сплетку, јер, Боже ме прости, поп Пера има покоји пут обичај, кад му је дуго време, да прави помало сплетке. А огрешио се заиста ако је о учитељу казао што ружно, јер није то рђав човек. Он се, истина, не меша много са људима, али човек гледа свој посао. По цео дан плете корпе; скупља неке шкољке и пужеве па прави рамове за слике; завуче се макар где у башту, у шуму, па легне потрбушке и по пет шест сати чита. А у школи са децом тако разговара, као да су то све његова а не туђа деца. Па и кад туче децу, он опет својски некако, управо више их гњави него што их туче. Еле, сад какав је да је учитељ, тек г. управник није са њим шушкао.

Дан по дан, па ето га и Митров-дан. Људи, између осталог, поразговоре и о томе који пут, кога ће да узму ове године за говедара. Оно, може бити, то не би ни разговарали, шта има ту да се разговара. Дванаест је годчна говедар Јона, па кад се скупе људи на збор, а оно лепо сваки што има да се пожали на Јону, пожали се, па га опет изберу. Дакле ту нема шта да се разговара пре Митровдана. Јест, али тај говор зачикава Јелисија бака-