Pripovetke / Branislav Nušić

159 ЕЕ БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

оних последњих нестане, кад их поваде деца и на-

праве клисове, тад се једног јутра појаве они људи са колицима и почну копати и односити земљу. Носе они земљу, носе, а ваша се кућа постепено издиже. Најпре се појаве стари подрумски прозори, па онда стари тротоар, па копање иде све ниже и ниже, па се тек појави темељ го голцат, те вам кућа изгледа као кад човек остане потпуно обучен а само панталоне скине. Па онда, не остају људи с колицима ни при томе само, терају они и даље. Копају, копају, копају и даље, копају под темељом и остављају брежуљак на који ће се ваша кућа успети, и ваша кућа пење се, пење, те једног дана осване на врх брда као соколово гнездо или још боље као турске карауле по друмовима. Питате за објашњење и опет вам се каже:

— То је нивелација.

Хукнете, дунете, па се опет помирите са суд" бином. Ударите у оправку, спуштате улазак за три метра, од бившег подрума правите сутерен и то хох сутерен, ударите и камене соклове, јер вам је прва нивелација овлажила кућу, и окрпите кућу како већ можете и живите у њој мирно и задовољно пуну годину дана.

А кад и та година прође, појаве се на раскршћу опет општински инжењери. Донесу оне исте алате, забоду оне исте мотке, развуку кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака и забадају кочиће. Кад нестане тих кочића, дођу инжењери. Мере, мере и забоду нове кочиће на сасвим друга места, Дођу трећи па поваде те кочиће и забоду нове, и најзад дођу четврти па поваде ове и забоду сасвим нове. Тада вам се саопшти да ваша кућа није више на улици, да улица иде сад другим правцем, према коме ће ваша кућа остати у авлији; да ви добивате пред вашом кућом толико и толико метара плаца, и да сте дужни у том и том року оградити га. Питате за објашњење и каже вам се:

= То је регулација.