Pripovetke / Branislav Nušić

164 БРАНИСЛАВ 5. НУШИЋ

који представља ту моју дванаесту љубав. У том музеју су 76 њених писама, 14 исушених и пресованих цветова, 4 фотографије, њена коса, једна шнола са њених ципела, једно дугме са њене плаве блузе, један прст са њене беле рукавице, једна шнуфтикла, три укоснице, једна чиода и тако даље, Ја сам тај музеј лепо средио, сваку сам ствар нумерисао и регистрирао. И док сам ја тај посао вршио, дотле се она лепо венчала с другим и јау моме регистру још нисам дошао ни до броја пет а она срећно родила петоро деце. Као што видите, њен је регистар био бољи.

Моја тринаеста љубав — то је моја жена. Ја сам одавна знао да је број тринаест малерозан, али нисам знао да то и у љубави важи, и да човека код тринаесте љубави мора да постигне тај малер да се ожени. Да сам то знао, ја бих тринаесту љубав прескочио, па бих се одмах четрнаести пут заљубио. Овако би, шта би. И већ сви знате шта таква тринаеста љубав доноси: ситне приходе — крупне расходе,; ситну жену и крупну децу и тако даље, и тако даље,

А осим тога човек у браку, то је стара истина, представља половину, а половина не заслужује биографију, те се ја од женидбе више и не бавим собом, нити мислим и вас даље да забављам собом.