Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ [7

Дакле:

— Ко сте виз2

— Во.

— То је мало, кажите опредељеније ко сте ви».

— Државни во.

— Занимање2

— Во.

— И то је мало. Код нас има волова у разним занимањима, дакле каж'те опредељеније»

— Вучем воду.

— Породица2

— Мајка ми је зло прошла, отишла је на добош, мислим за порезу, а отац ми је још горе прошао. Ја не знам да л се он мешао у политику, али знам да су му, при промени неке владе, пре три-четири године, овараклаисали рогове, намазали га: црвеном фарбом, окитили га венцима и веселио се до десет сати пре подне са приврженицима нове владе, затим га убише и приврженици га са слашћу смоташе.

— Чекајте да вам узмем лични опис: висина средња, црномањаст особени знаци, рогови који личе на писмо јоту.

— Варате се, господине, рогови нису особени знаци. То су у нас оно, што су у вас бркови. Рогови много чине хоћемо ли се допасти каквој госпођи крави. Само што је у нас симпатија госпођа крава много невинија но симпатија госпођа у вас, јер нам не доноси никакве протекције.

— Је л вам позната администрација, кад чините примедбег |

— То је наука коју не мора нико у Србији да зна!

— Јесте ли писмени2

— Јесам, и пишем љубавне песме!

— Лепо! Али сад пређимо на ствар. Ви сте учинили једно кривично дело, уништили сте једну обавезу, појели сте један букет који је висио овде на прозору као знак моје љубави.

— Ви би ми само могли да благодарите.