Pripovetke / Veljko Petrović

46 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

рецимо, некаквог Милана, који је био сушта доброта, учтивост и вредноћа, и онда опет некаквог Јоцу, који је, наравно, опет био сама пакост, неуредност и леност. Он је говорио обичне ствари, као што се налазе и у школским књигама, али у његовим устима оне су оживљавале, постајале топлије, примамљивије и присније, незаборавније. Сада, кад замислим себе у другој, зеленој скамији, изнутра изрецканој и ишкрабаној именима мојих претходника, а са стране ноктима изгребене, жуте, масне боје, па онда његово непомично попрсје иза катедре, ону дугу, мирну браду и и дубоко, полугласно грло, ја сада разумем да је то била само интимност велике љубави, која је његове речи заслађивала и обавијала у мекоту једне материнске, свилене мараме. Он би почео: — децо моја! — а цела би се школа, као класје, нечујно покренула. Тада би се сваки намештао тако да седне што удобније, па да се, скрстивши руке или положивши их преда се на скамију, не мора мицати догод не зазвони. И он

би причао о Исусу, и у нама би се осмехнуло — и ми бисмо видели Исуса како корача пустим, ливанским путањама, — или би говорио о Дунаву — и

пред нама, пред децом равнице, шанчева и бара са шашом, почела би бујати, ширите се и плавити она танка, кишна вода, која у пролеће протиче пред нашим - капијама; или би узео креду и заокруживао оне, његове, као штампане лепе бројке, и ми бисмо, онако непомични и немих усана, хватали те исте бројке, скакали по њима, ређали их и надметали се, да унапред погодимо какву ће и какву бројку мора сад чича да потпише. Ми смо несвесно осећали радост немога душевног саобраћаја с тим старим човеком, а то је и њега обујмило сваки пут, кад год би радио гледајући у ону стотину очију, средсређених у његове наочари. Зато је прву реченицу изговарао као свакодневни, пријатељски поздрав на улици, а што би јаче осетио струјање малишанских душа, то би му глас бивао челичнији, млађи и убедљивији. Сећам се, било је тренутака, да нас његово причање тако зароби и привуче, да нам се чини, да мии нисмо у школи,