Pripovetke / Veljko Petrović

62 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

сам дигла главу, али сам осетила топлину на образима и око струка, и то је тако лепо било.

Ти си био груб, омаловажавао си све шта бих ја рекла, а ја ноћу нисам могла заборавити твоје очи и сањала сам о теби.

И сад те волим. И не знам шта ће бити од нас. Реци што хоћеш, ради што знаш, ради што знаш, ја видим да ћу се узалуд опирати. Само ме воли, воли ме, воли!

Владислава га је загрлила и говорила му јеу очи, а он ју је грлио и љубио, и смешио се.

У том је дошао слуга и одазвао нас на кисело млеко. Ја сам, враћајући се, тргнуо Миту за капут: — Да ниси никоме говорио о томе, знаш!

Међутим су већ и деца, која неће да излазе из собе кад се старији разговарају, говоркала у школи, да се поп Душан и госпођица Владислава воле. И свађали су се већ неки: — може ли се поп женитиг Стева протин каже: његов тата тврди, да са поп не може женити; и зато ће се он разговарати с поп Душаном, јер је старији и јер је он њему као госпо. дин управитељ нашем господину учитељу.

· Код Мите нисмо виђали више поп Душана и Владиславу саме. Почео је већ снег и мразеви. Ваљда су се унутри шахали. Али су горњо-варошани говорили да су виђали њих двоје око пет, кад се већ _ смркава, како се шетају око католичког гробља. Владислава се ретко виђала, али је била веселија.

Једном је дошла и к нама по неку мустру за вез и много се смејала и причала о позоришту. И мене је приметила, дозвала ме и питала ме, је ли њен тата строг у школи и да ли бије. Смејала се кад је чула да њен тата никад не бије. И при поласку је много говорила, никоме није дала времена да је пита што, и смејала се и весело се руковала. Моја мати је погледала у капију за њом, слегла раменима и уздахнула.

Било је на Митров-дан. Дошао Мита и одазвао ме. Био је задуван и говорио је брзо. једва сам га разумео.