Pripovetke / Veljko Petrović

ЏАФЕР-БЕГ РИЗВАНПАШИЋ | 75

основни људски нагон, а ја богат, угледан, свршени академац) због одсуства ратриотизна лично сам унесрећен.

Ви сигурно мислите: па што онда нијеси Србин, као што си се некада џапао, или што нијеси остао Хрват 2

Е, то је то. ја нијесам био никада прави Србин ни Хрват. Хтио сам само силом да будем, али ме они нијесу никад сматрали за правога, за свог, а 1 сам увидио да имају право.

Мој отац је праунук силног мостарског паше, Ризван-паше, а мајка ми је исто тако пашиница, кћи Фадил-паше старог, који је био османлија.

Отац ми је мрзио Туркуше, и он је водио аге кад су Костан-пашу засули камењем. Они су били посљедњи Бошњаци. Јер Бошњак је значио најбогатији и најобјеснији, најортодокснији и најнезависнији,. аристократ и феудалацу калифиној големој држави. Да сам онда живио, ја бих био срећан и задовољан оним бијесом и отпорним јогунлуком. Пробао бих пушке на рајии на оном Салому Јахудији, бирао бих за сваку ноћ другу кметицу, ударао бих с ловом, на парипу и с керовима и бимбашама, на кућу Влаха џемат-баше, и заповиједао каве и пите баклаве одавле до. Илиџе. Везивао бих царске заптије за седло, и пијан од љуте, ударао бих с безима ћуркашима у пашин ђулистан и. харем, и дизао бих буну из Ташлихана на хаскера.

То је био лијеп и пун живот. Пушка ми, пушка ти. Какве тапије! Кад питам: :— Влаше, чија је ово њива2 — а он се клања: — Досад моје сиротиње, а одсад божја па твоја, беже! — А ако не да, сјутра објесим на његовој њиви Циганина, а на чијој њиви мртва глава, и његова пада.

Ја разумијем буну против Ђаурсултана, који шћеде да уведе, поред Куран-шеријата и свјетске законе, кануне, и разумијем оног бега из Рогатице, који је тада отишао на ћабу и реферисао дома, да нејма правог ислама изим Рогатице и Кључа. Јер наш бошњаклук је био пунокрвни, дивни ратоборни