Pripovetke / Veljko Petrović

ЏАФЕР-БЕГ РИЗВАНПАШИЋ 83

ја нијесам волио држати у друштву фес на глави. Али сам касније морао да бих поштедио многе. јер се догађало, да се поведе говор о којој дами и о каквом муслиманском каваљеру, па сам морао чути свеопште згражање. |

— Али, молим те, драга, тек неће с Турчином 2

— Носте ђаво, тек није ваљда балитура! ја сам се чинио невјешт, али се неко сјети, и видим како се цијело друштво згледа и погледима кори дотичне које су се избрбљале заборавивши да сам и ја ту.

Ако сам кадгод походио малу и живахну Милановићку изненада и нашао је саму код куће нијесам је могао познати. Нервозно је удешавала своје црне коврчице, избјегавала ми очи, и силом свраћала, ван њеног обичаја, говор на мужа, на политику и на дјецу. И кад се ја на то узјогуним и станем је посматрати с уживањем и хвалити је, она се непрестано обрће вратима, као да неког очекује и расијано ми одговара. А уђе ли ко, видим како је у неприлици и како настоји да се очима извини због моје присутности, дајући тако до знања да сам јој био на терету, и да не треба мислити ништа зло упркос привидности. То ми је већ вријеђало и понос и таштину. И у мени је зинула стара мераклијска глад и беговски јогунлук, И нијесам уступао. Тражио сам је навијек и чинио сам јој и нетражене услуге.

И тада осјетих да ме адвокат Милановић сусрета строжије и неповјерљиво. Ако бих ја сио до ње, он би зашутио, или тек, санћим, говорио с ким год али слуктећи наше ријечи.

На улици, видећи њу са мном, прилазио нам је и питао за домаће ствари.

Чак се нарогушише и остали пријатељи, иу пићу ми почеше давати посредне лекције о пријатељским обавезама.

_ До врага, шта ја то чиним! Зашто баш мени замјерају што на другом не би ни запазили 2 И, видите, ја сам разумио о чему се ради и

=