Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

-94

"руке обмотао упадне с коњем заједно у воду. Јаук се зачу над водом, над којом уплашени Шрим опази, како се коњ с валовима борећи се хити, и слугу у чело погоди, и по дугом окретању утопе се обоје, сирома Шепи и коњ.

„Ова је ноћ несретна,“ промрмља очајно рим, по том клекне уз обалу, и помоли се богу: „Тешко вама, лупежи, ви ћете Шримову песницу и пушку заиста познати, Ово рањено псето већ је своју судбу постигло а његовог ћу друга већ стићије -

Одважни официр баци се на свог коња, и пусти се преко јутарњим мраком покривених, долина. Он није ни на шта друго мислио, осим да без одмора гони оног Карловог уводу, који је узрок смрти његовог верног слуге. Можда ће још и тако срећан бити, да јурећи тог уводу, п на Јозефа наиђе, који са Серановом Енриком бежи. —

„На сваки начин,“ рече у себи Шрим, да је морао и он коња изменити, јер је немогуће да би могао с двогубим теретом још с првим коњем бежати.“ Он се налажаше сада, више од двадесет миља, удаљен од Мадрида. Већ се п сунце отпоче указивати и светлуцати позлаћени торањ цркве у Бургосу, а над њиме пустара Спиера де Ока, са својим снегом покривеним врховима.

Шрима отпоче већ глад и жеђ мучити, па како је већ у велико дан забелео увиди он, да је, као што и његови другови, већ пуних двадесет и четири часа на путу.

Траг, ког се он једнако придржавао, савијао је лево поред вртова вароши Бургоса, а одатле све даље преко пустаре Сиера де Ока.

У једној маленој крчми, која. је при излазу предградија вароши усамљена лежала заустави се Шрим да се мало одмери и поткрепи, заповеди одма, да му се донесе Флаша доброг вина, меса и воћа, које се и учини, па по што се ту мало поткрепи, добро плати и испраћен својим домаћином, који главом махаше, баци се на свог коња и одјезди даље. Та понуда, тако му је добро чинила, да је свој лов с неком лакошћу, као да га је сад тек отпочео, продужити могао,

%