Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

5 4 98

душе не беше у том простору, али за то опет беше, што је њему много милије било, — коња и волова, дасака и мотака.

„Брзо на посао, Пепи, најпре ћемо у замену ових наших вранаца, које ћемо уз јасла привезати, избирати од ових најбоља два коња, по том ћемо узети дасака, да прелаз преко Дуере направимо! —- Само брзо, јер нас је Дон Серано, друмом јашући, запста већ обишао, а и онај лупеж, који ће моћи с нама опет неку комендију изиграти, умаћи ће нам готово за једну миљу. |

Шрим и Пепи промене своје пизнурене вранце о два снажна и здрава коња, узму неколико широких и дебелих дасака, п похитају натраг к месту, на ком се ступци од поквареног моста видеше.

Сад смо, богу хвала, постали тесачи и зидари а шта још од нас, на оваковом лову бити неће,“ говораше Шрим, размеравајући п склапајући даске за прелаз, „само предо„сторожно Шепи, кад твог коња за мном повео будеш, како, нам се не би какова несрећа догодила !

Прелаз је склопљен био пре, но што се Прим надао, и ако није био чврст и сигуран, ипак је он са свим смело преко њега ступао, водећи свог коња за собом, који се изпајпре као млад пнеук скачући отимао пе хотећи на даске ступити, али га је Шрим снажно за узде вукао пажљиво мотрећи где стаје, п тако се једва докопа, с тешким трудом и муком, оне стране обале. |

Само пажљиво, Шепп, не мој мислити да је то штала код наше куће, — не тако брзо, Шепи, — само полако,“ опомињаше га Шрим, — „стој да ја твог коња поведем.

„Могу ја, могу, господине потпоручиче!“ рече Пепи, н повуче можно на прелаз свог дурновитог коња, који је зазпрући скакао. Но тек што је неколико корачаја на мост ступио, отпочеше даске ислод његових потковица лупа-= тати од које се лупе поплаши, отпочне дивље скакати п појури к оној страни, на којој је Прим са својим коњом стајао.

„Пуштај га,“ повика Шрим уплашено — али је било већ доцне, даске се поремете и Џепи, који је узде око своје.