Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1074

и ноћу је чуваше један официр у предсобљу, да нико није могао Књојзи доћи — њу су тако држали, као највећу преOON _ Тако исто и са грофом од Теба поступаше, који је у залуд тражио прилику да умакне —- његова је света дужност била да Енрику избави, јер је дознао, да ће њу као велеиздајницу да казне.

Краљичине судије беху у таком олучају врло услужне, то је он знао. —

Код свију покушаја да умакне, не беше спасења! ди није имао близу верног пријатеља, који би га потпомоћи могао, он као и Еирика беху само краљичиним накарадама, опкољени.

Шисма која је из затвора Олосази шиљао, однесу управитељу, који је иста, краљици отправљао.

26. септембра дође Изабела у свој дворац ла Грања који неколико миља од Мадрида удаљен беше јер јој је Новалишес у сан Себастијану вест донео, да се Серано не да ни илашњом, ни оружјем уздрмати.

Њено џрво питање беше за херцегињу дела Торе, и она дочује да се иста под сигурном стражом налази.

„Онда се нећемо устезати, да јој превуду изречемо,“ рече краљица —- „ми хоћемо да посведочимо, што смо херцегу саопштили. да његов пут у Мадрид само преко лешине његове супруге води! Њена лешина нека се одвуче на војнички пут, којим дон Серано проћи мора — то је наша воља !“

„ја се још надам величанство“ рече Јозеф Конча „да ће херцег де ла Торе штедећи своју супругу избећи борбу! колико је мени познато, одустали би усташки ђЂенерали од свога плана, кад би ваше величанство pri Алфонсу престо уступило, и ампестију издало.“

„Даље са бештасним понудама — ми још нисмо побеђени, господин А ма да нас је један део наших приO. оставио! Ми ce ослањамо с поверењем на нашу војску ! нема амнестије! Хоћемо да казнимо бунтовнике, и то ужасно да казнимо !“ 5