Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

102

ако жели оног лупежа да сустигне који га је у глиб одмамио. Искривудани пут између брежуљака тако га водио, да (није могао у даљину гледати и оног лупежа видети и ако је на том путу цели дан, без одмора јурио.

| Он израчуни, да је свега до сад више од тридесет миља за собом оставио и мислио је на своје верне другове Шрима и ерана, који, удаљени од њега с истом ревношћу и ватром за непријатељима јуре.

Шред саму ноћ опази он једно од оних великих села, које расејано по плодоносноме пољу лежи. Укусним вртовима окружене мале плетене и рогозом покривене кућице причињавају на обитатеље њихове неки задовољавајући утивак.

Алосато осети, да би за њега нужно било, да ве мало јелом поткрепи како би по том лов још снажније продужити могао. Он се дакле сврати у једну малену крчму, заиште једну Флашу вина, а за јело није могао ништа друго добити осим говеђи паприкаш по шпањолском начину зачињен с карфијолом, сланином, луком, лавром и бибером, који Алосаго није баш најрадије јео, али после гладовања од тридесет и шест часова морао му је ипак пријати. Вино је било боље но што се надао; тако поткрепљен осећао је да је много снажнији и да сада лов поновити може.

Кад је он из сеоске крчме изван села на пут с дрвима обсађени излазио, опази од један пут на хиљаду кора чаја испред себе, оног уводу, који се на сваки начин, као што је H OH сам, к селу упутио да што за јело потражи, у нади, да је његов гонитељ у глибу окончао. ·

Алосато се чисто од радости тргне, дакпе не ће му лов на празно проћи! Он ободе свога коња, који је тако полетео, да се за час непријатељу свом, -ког је већ за ухва= ћеног сматрао, приближио.

Увода се од један пут окрете, као да се томе надао, и позна кроз мрак који бе преко шума и широких њива распростирао, да је приближавајући се коњаник његов гонитељ. Он ободе свог вранца и бежаше погнут тако, као да је за њега привезан био, путем, који се све више од