Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

105

шуме раздвајаше и поред ниско лежећих и дивних усева кривудаше. У један пут бежећи препречи пут преко њива к узвишеним планинама Сијера де Сејос, које је Алосаго одма познао. Алосаго јурио је за њим, такође преко плодоносних усева, јер на таковом лову на живот и смрт слабо се на остале штете пази! 'Тако су јездили оба јахача као неки духови кроз месецом осветљену ноћ.

Све црње подизаху се каменита брда и одсеци к угаснтоме плавом небу — све ближе приближиваху бе к њима преко голих пустара, увода и његов гонитељ.

Мора да је већ пола ноћи прошло, кад је Алосаго опазпо да је коњ уводе малаксавати отпочео, који је све употребло да га опет у своју пређашњу брзину доведе. Они се приближаваху мрачној планини о многим јаругама и одсвецима, пза којих село Сејос лежи.

И Алосаго примети пвовајући, да и његов коњ у снази попушћа, али је ипак признати морао да је доста и издржао, јер је тотово, као и његов вранац, даљину од осамнасст миља с њиме прејурио! — Кад је он опет погледао, уводе је нестало, Алосаго се зачуди где се то могао тај лупеж тако брзо окренути. До неба узвишене и нагомилане стене лежаху испред њега, који су такови мрак проузроковале да је морао своје очи упињати да кроз исти шта тражи види. У један пут укаже се радост преко његовог, већ незадовољног лица, он виде уводу, чији се коњ под њиме сурвао, који се брзо и вешто па стене пење између којих се прикрити желео. Отуд је он хтео, на сваки пачин да се просека Сијера де Сејоса докопа, који се на далеко месецем осветљеној пукотини те узвишене планине види.

„бад си у клопци, лупежу,“ промрмља са задовољством Алосаго, „сад, или да ми покажеш ваше прикривено легало код ког ће и Јозеф присцети, или ћеш примити награду за твоју ђаволску намеру, којом сп мене у глибу отровати хтео!“

· Он пројури у том магвновењу поред лежећег коња бежећег уводе, опази близу пред собом узацак и дугачак пролаз, који је кроз распукнуту стену прикривен лежао, и којим