Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

= | 8 лежи, кад св мало даље у околину погледи виде се мноштво узвишених равница са саморасним биљем и лепом травом покривених, опет мало даље од истих, лево и десно указују нам се дивне њиве, забрани, и шуме. пао

Јак ветар, који се, по црним нагомиланим облацима, предвидети могао; одпоане дувати преко осушеног земљишта и изгорелих, Од сунчане препеке, пустара, а издаљине чује се кад и кад подмули тутањ грмљавине преко кршовитих,и до облака узвишених гора.

Обдан је била јака препека — у вече јака запара — а ноћ је постала, тако страшна, да је свака, жива душа, од силне грмљавине, која, је кров страшну олују продирала, дрктати морала.

На, једноме расту, испред једне колебице, наслонио се, у тој страшној ноћи, један млад човек, увијен у свом дрном огртачу. Овој је шешир дубоко на очи навукао, испод ког се ппак могло његово, од страсти бледо лаце видети, које је црвенкастом но ретком брадом обрасло. Очи је тако отворио, као да је рад, да неког кроз густу помрчину угледа, а своје огртало с неким нестрплењем на прси навукао. Па дрктајућим усницама његовим могло се приметити да нешто говори. — — —

„Проклети!. Да се јошт не чује! Казао ми је да ће ме овде изчекпвати чим ноћ наступи. Мора сваки признати, да ја нисам кукавица, као мој брат Францишко!“ Крупна киша одпочне јако падати и тако стралшно грмити, да се на далеко рика разлеже. Усамљени увисеу своје покривало п легне, дрктајући одладноће, испод стреје усамњ ене колебице.

„Нека ме сви ђаволи однесу, ако ја и њега и њу не упропастим — но шта се то чује!“ Мислим да ме моје уво невара..

Легне на земљу и пављиво слуша. Ни се занста преварио. Из даљине зачух се топот приближавајућег се коња. „Он је, јер који би се други и смео усудити у овој ноћи, у којој су сви ђаволл из пакла пуштени, преко ових планина и гудура прећи — алп ипак треба, бити предосторжан !“

Усамље и тргне мач, који као муња кров ваздух засија — но га, одма с пусти долв, чим је са својим орловеким очима угледао, к' њему јездећег, коњаника. —

„Барадас, је си ли ти» Викне он, ступајући пред долазећег.“

„Ja сам, блатородни господине, Јовефу! Добро да сте овде, јер мени самом неби најбоље пријало |“ 5

„Шта је теби Ти изгледаш блед п збуњен а долавиш тако доцне!““

„Олушајте само, како мој вранац дува! Ја сам тако јурпо да је блато с подковица у облаке летило!“ | a

„Ти си одјахао још у подне из дворца, а до Бедоја има само два часа |“ ва ва 7158 Zo

„Tako je, Ao Jose(y,“ oaronopn Dapaaac, cnmaanehui C коња, Ha,KOT 5 своје огртало баци, којим је његово украшено служитељско одело покри | вено било, „али ви ћете бити сав мокар као и ја , него хајдмо под кров!“