Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1108

хоћели се тај Гутијерес де Кастро заиста убудити да ову цркву покраде!“ „Обвезанр сигурно од твоје матерер“ „днашли ти ко је моја мати то незнам ни ја 18 „Не чини ништа, мени овде у манастиру рекоше да је твоја мати калуђерица нека! „Калуђерица — хохо — зар сам ја међу странцима одрастао P“ | | „Не чини ништа, от кога имаш налог да овде чуваш 2“ „Са високе стране пријатељу мој, од краљичине богомољке !« | „До врата од Шатросиније! Како она до тебе дођо 2“ „Она мора да мо познаје,“ одговори деран ког су писар Јозеф звали „јер ми је она за награду ове ствари обећала, да ће ми нешто важно саопштити.“ о „удо каквог познанства неможе још писар један доћи ЊЕ –- ако ти, што ја не сумњам, код краљице у Паризу какво ввање добијеш, сети се и мене, немој заборавити !“ „Нећу, нећу“ одговори намрштени писар „ја и сам још немам ништа а зна се како тамо ствари иду“ „Такав један писар зна све!« „И саму глад |“ да време овог разговора белце управитељ у цркву у| ___ шао, он метне пред врата једнот стражара. Утом се маг i новењу зачују претње ив манастира и из народа. Да се умири народ, дође једно оделење својевољаца, и начине пут до саборне цркве, а NON Овај је чин јако раздражпо народ,

ПА

= Потом се укаже Анастабије. Јусто и повиче народу - и калуђерима: |

„Краду нав — помозите —- помозите |“

Страшна се хука подигне, народ јурне унутра — а

напред беше Писар Јове. __ „Доле в управитељем, доле шњим и његовим привр• женицима! Омрт лоповима |“ Гутијерес и његови секретари изненађени овом виком хтедоше у манастир склонити 66, да калуђере упитају шта

у