Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

117

радосно опазивши где им помоћ долази, Прим пуњаше и пуцаше тако брзо, да му је зној с чела дурио. Серано се угледа на њега, те и њихови хици обораваше по једног од приближавајућих се непријатеља, и то тако вешто и хитро да му се Алосаго дивио, куршими отпочеше гомилама звиж-= дати чим им се и друго одељење приближи,

Шрим није још ништа за изгубљено сматрао, кад татове другове уза се има! Ваздух беше загушен с праховитим димом, који се распростираше по високим планинама.

У том магновењу Серано мало посрну.

„Шта је Ф“ викну уплашено Алосаго „ти си погођен !“

„Није ништа, — само свагда ладнокрвно!“ одговори му осмејхујући се Серфно, п ако је неке пробадајуће болове у својим прсима осећао, „ми немамо сада времена за иопитивање !“

„О дивљом јарошћу пуцаше на приближавајуће, — но у један пут се зачу с непријатељске стране, тамо од одсека који к селу води, нека страшна вика.

„Напред, људи, та три малаксала непријатеља и приврженика краљичина, морају нам живи у руке пасти !“

То је био Јозефов глас, који их је са својим одељењем с бока напао.

Шрим од јарости зашкрипи зубма, — они беху изгубљени, али нека мисао умири сву тројацу! Онп хтедоше да нападајућим са свију страна непријатељима покажу, како племићи гарде краљичине умирати знају. Иза њих зијаше провала а испред њих запете пушке.

__„озеф се већ врх брда дочепао и својим војницима, опкољен заустави се за неко време нерешитељан. Он се виде спроћу брата свог, ког од детињства свог мрзи једва један пут беше на својој мети, једва један пут могаше своју зликовачку крв задовољити! — Неки дивљи осмех превуче -му се преко усница, — он је премишљао, да ли да мрске му живе у руке дочепа, или да их поубија, јер само тако могао би своју жеднећу освету задовољити! Умрети мора на сваки начин, јер онда, не само да би му