Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

x ie

120

Францишко опази, с радосним зађуђењем оба снажна човека, који су им од један пут, итоу највећој нужди у

помоћ притекли, и који, како један тако и други изгледаше,

да су добре нишанџије, јер нису ни један хитац у залуд на непријатеља избацили.

Јозеф погледа са шкрипећим зубма своју очајну чету и изгубљену битку, која му је тако извесна била! Он виде, да не може више на већ уплашене уводе рачунати, који су изненадно с две стране нападнути, и један за другим падали, и ако су, још једнако бранећи се, на нападаче пуцали. Јозеф се надаше, да ће у том страшном и поново отпочетом жестоком боју, моћи неопажен измаћи, јер мора себе по што по то избавити, па ма ови остали до последњег човека изгинули; шта се то њега тиче, што су они њега ради пропали, он хтеде само још једапут да своју пушку исџали, само један пут још и то на мрског му Францишка! Ако га срећа послужи, то је онда пре бетства свог себи још једну љубавну и драгоцену услугу учинио, која би све остале надвисила. Топете и његов црнац пуцаху као у неку опкладу 6 Шримом, али ипак не погађаше тако вешто као он, јер прво црнчев па по том и Топетом вранац попадаше испод њих погођени куршумима бранећих се увода. Оба снажна човека, навале сада још сплније на одступајуће непријатеље.

У том магновењу смотри Џерано, да његов брат на њега нишани; он одскочи хитро на страну и појури на зликовца, који се к путу приближио којим се, мало пре, са својим одељењем к њима прикрао: Уводе, које су већ доста проређене биле, отпочну сада бежати, само оба официра с неколико људи још се храбро држаше.

Серано шчепа грчевитом руком лукавог Јозефа; тргне га и погледа му у тавно и дркћуће лице, када крадом руку за мач пружаше.

„Где си Енрику прикрио, зликовче 2“ викну Францишко,

„казуј, тако ти бога, — Јер знај да је ова пушка за тебе напуњена!“

aaa tanaiaji)