Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

119

бе сваки дивити морао, а око тела имаше обмотан широк плави појас. Он је био висок најмање шест стопа и толико палаца. Његово је лице широко и сјајно црно као што је и сво његово тело, тако, да је опо около зеница бело у његовим играјућим и великим очима, чисто страшно на црном лицу изгледало. Чело му је ниско и јаких костију, нос широк и дебео а уснице, између којих се зуби, као слонова кост сјајаху, дебеле су и црвене. Он имађаше, као п његов господар два пиштоља пред — собом у седлу. Обојица упутише се к месту борбе.

„Ала је то гадно видети, кад се њих тридебет противу тројпце боре!“ рече он покварено шпањски.

„И још к тому тридесет војника карлових, противу тројице од краљичине гарде!“ одговори звонећим гласом њеTOB господар и појури к узвишици тако да се за час његов шешир с белом џерјаницом могаше преко ње видети.

„Тако ми бога, то није нико други но Топете, капетан краљичине марине!“ викну Шрим, кога су уводе снажно на“пале; бела перјаница то ми сведочи! само храбро, господо, то је Топете и његов црнац!“

Уводе не имадоше више кад пунити, но ухватише за цеви, да кундацима официре гарде краљичине нападну и за борбу их неспособним учине; њихов ђенерал Кабрера, можда, би још од истих какову корист имао. Но у том магновењу опале две пушке с леђа, двојица одвећ кличућих непријатеља стропоштају се на земљу; н тек што изненађени имадоше времена окренути се, опале још две пушке и опет се њих двојица од увода стропоштају.

Она три друга имадоше сад времена да своје пушке напуне пи да на поплашене испале. Шримово се лице разведри, Алосаго се осмејкиваше а Серано опази на једанпут да Јозефови људи одступају.

„Бело перо — богу нек је слава!“ викну Шрим и отпоче, по ново као на машину брзо пунити и на изненађене уводе пуцати. „Поштедите официре и оног тамо с риђастом брадом; лист се окренуо, сад их морамо живе у шаке докопати !“