Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

126

овде у планини, то нам је покажите, па ћемо вашу жељу испунити.“

Алосаго нађе у првом магновењу, да је ово обећање Шримово мало пренагљено; он сам није знао, шта га је, кад је он свагда од својих пријатеља, великодушнији бивао, у овом случају од одобрења уздржавало.

„Овде на овој узвишеној равници налази се, на сваки начин, какова гостионица,“ рече Јозеф, „ја је истина, још нисам посећавао, и с тога управо не знам гдо је, мени је само тако описано !“ Il

„То нас дакле води тамо |“ одговори Шрим, без да је о каковом злу и сањао, и дозволи весело усправљеноме Јозефу, да уз њега јаши. Топете га је оштро посматрао који је у сваком магновењу спреман био, да коња Јозефовог, ако би за бегство покушао, за узде штепа.

„Не треба баш на неколико часова гледати,“ рече Францишко, који је на то рачунао, да ће, по што се сутра из гостионице крену, “се Јозефом Енрику тражити. „а осим тога не смемо ни мислити да ће ти оицири покушати да беже, кад су нам поштену реч задали, а знају да побећи не могу !“

Топето, Јозеф и Шрим савише од један пут с главног пута и пођоше преко једне узане, к Сијера квадарами, в0деће стазе. Нападаја каквог немају се племићи краљичине гарде бојати, јер су они знали да увода тако близу нема, и за то јахаше безбрижно к једној подалеко од пута удаљеној светлећој тачци, коју је Јозеф као тражено место обележио. у

Наскоро опазише у планини, на некој равници гостионицу која усамљена лежаше, иу којој иамераваху преноЋити. Та гостионица по новом укусу скројена беше на два боја са пространим коњушницама, и мноштвом разних одаја, и имаше такав изглед као да је дневно од гостију посећавана. Но њезина околина беше необична и шуста. Цео простор те усамљене крчме лежаше раштркан уз стене, које бе у ваздух подижу. Шикакове куће, никаковог дрвета нити каковог комада обделане земље не беше у близини.

MO a a