Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

124

Шримећава се, да у оној ноћи у којој су се познати путници тој усамљеној крчми упутили, никакових гостију у њој није било, само што се из даљине виђаше Фењер, који је улазак осветљавао. Шрим сиђе са свог коња и упути се преко степеница вичући крчмара, а Јозеф и Топето којл га пажљиво посматраше, ступаше за њим.

Крчмар, омален, дежмекаст, округлих и црвених образа и са лукавим погледом, укаже се па ту вику с Фењером у руди, п опазивши племиће поклони им се дубоко и више од десет пута. у

„Дали би нам могао, за ову ноћ конака дати, и с добрим јелом и пићем послужити нас“ упита га Шрим.

„Лопец је сретан, што је у стању племениту господу примити. Цела његова кућа, са пространим и укусно намештеним собама стоји господи оицирима на расположењу !“ рече мали дежмекасти крчмар, и бацивши хитри поглед на све остале, међу којима с места и Јозефа спази — разрогачи своје очи, и хтеде га поздравити, но Јозеф му оштрим погледом даде знак, да ћути.

„И. мој подрум пије хрђав, висока господо!“ додаде он, док се мећу тим Шрим и Алосаго по кући освртали.

Десно су водила једна врата у крчму, а лево као што се уверише, у спаваћу собу крчмареву.

_ Са свим назад у ходнику налажаху се још једне степенице, а поред истих једна врата, која беху закључана.

„Горе имам ја лепе и угодне собе (одаје) за такову господу !“ рече Лопец узнемирено.

„Нама је потребна једна одаја с добрим затвором и то за ова три.племића, — наше заробљенике!“ рече Алосаго.

„И тим вас могу служити, висока, господо, ево ова закључана одаја, од које ћу с места кључ донети, са свим је сигурна а поред тога, по вашој жељи пространа а и лепа!“ рече Лопец упутивши се у своју одају, његов се поглед опет, тако вешто и хитро сусретне са Јозефовим, који неко спорааумљење показиваше, без да их је и један од та четири племића приметити могао.

Само црнац, који је уз врата кућна, стајао, и свој се-