Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
188 1 .
чици палидрвца стајала, и покуша да упали, но забадава ни једна пе хте примити.
Тај их је лупеж, тај Лопец поквабио,“ рече он разјеђеним главом и мало уплашено, „дакле нема сумње ми смо издати |“
Алосаго тражаше по мраку кроз који се ништа пе могаше видети, своју хаљиду и мач, и пође одма к прозору; оп га отвори и викне с громким гласом Шрица.
Нико му не одговораше, само преко степеница чују бе кораци све ближе. i
Алосаго приступџи к зиду који га од друге одаје делише п лупаше, можда ће ког од својих пријатеља пробудити моћи. ji
У том магновењу зачује где се у вратима 6 поља кључ окреће, Алосаго истргне мач и беше с једним скоком уз врата. ;
„Шрви, који у овом ноћном часу у одају ступи, тај ће погинути!“ викну он.
За магновење на ту претњу владаше тишина.
„Док смо ми у пакао зликоваца пали, то смо п људи да из истог опет изиђемо !“ |
„Тешко теби лупешки крчмару, ако у моје шаке паднеш !“
Кључ се међу тим полако окреташе, врата се од један, пут отворе, и навале на њега цет људи. Изненађен тим нападом тргне се уплашено но одма се сили одапре.
„Где је Серано, ви разбојници и убицер“ викну он,» натраг, илу ћу првом који ближе ступи, исто ово дати, што је п овај овде, који се као змија праћака, добио!“
„Доле ве њима!“ викну Јозеф, но полугласно, јер се бојао да се не би она два официра пробудила, и на њих напала, „они морају сви у ватру пакла!“ |
_ Док су остали Карлови oemnupm m Josce са својима севајућим очима, а за овима Лопец п његов: слуга са џидом и "бајонетом на оФицира краљичитог, који је својим мачем тамо амо махао, нападали, зачује се из друге одаје нека луша и шеовка. Топете се на оно викнуто пштање Алосаго-