Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

141

„Да, господару, у Мадриду н опет натраг. Млада и

лепа краљица послала вам је ову помоћ!“

Серано п Алосаго згледе се зачуђено.

„Ви сте доцне дошли, лансијери,“ рече им Топете, „са лупежима смо ми сами већ евршили!“

о, спроти војници, ако доцне дођу не ће добити оних хиљаду дуплона од младе краљице!“ тужаше црнац, који је с неописаном радошћу посматрао положени труд ових коњаника, и који су зашста већ пре сванућа до усамљене крчме приспели. |

„Оних хиљаду дуплона., тодивеле на сваки начин,“ рече Толете, „ви сте вашу дужност учинили, и ми омо вам само посао уштедили |“

Док се међу војпиством неки радосни жубор разлегаше, упита Серано, поред њега стојећег Алосага:

„Ви сте са свима свршили% То је онда и Јозеф

„И он је у мраку погођен, ја викнух но беше већ доцне! Ти ћеш се утешити Францишко, јер си се уверио да је н он наш непријатељ.“

Францишко похшти праћен Шримом и Алосагом горе преко степеница к месту крвљу поцреканоме, на ком већ први јутарњи зрачак четири лешине осветљаваше.

Јозеф не могаше дакле одвести Францишка к оном месту на ком се Енрика и његово дете налазаху ! „Похитајмо у Мадрид пријатељу мој,“ опомену га Алосаго, „а ја ћу се већ побринути да се ова усамљена крчма војинством, као правитељствена сопственост заузме, и да се ови мртви пристојно саране!“ |

Францишко следоваше, за својим другом. — И ако му је пети Јозеф многа зла п сметње чинио, ппак је осећао

с

великоду шии брат неку бољу у својим прсима.

Официр лансијера, поздрави с војничком почашћу оФицире гарде краљичине, који су на свом оделу носили довољни доказ муке и патње.

Шри појаву чрвог сунчаног зрака, већ јахаху они кроз теснац Делос Шшкос, а одатле с летећом брзином к престолници, до које су после четири часа сретно приспели.