Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

140

гледајући на стропоштавшег се коме је мач: кроз прси пројурио. „не оклевај с тим лупежем тамо, удри и — =.“

Топете мало застаде и послуша, у тим ин Алосаго обори посљедњег уводу, глас трубе допираше из даљине. _

„Јо је знак нападања трупе краљичине, шта ће то да значи 2 викну Алосаго зачуђепо, „чујеш ли Шримов глас, који се једва из своје занесености пробудио Шохитајмо да му отворимо! Но пре свега хвала вам за помоћ, Дон То= пето, а и богу нек је ле мала хвала, што вас у часу највеће нужде пробуди, ја би се смео заклети, да нам је овај лупеж Лопец нешто за спавање у вино стрпао. Али где се деде Серано 2“ упита Алобаго уплашено, док је међу тим Топете Шрима ослободио.

Тлаб труба и топот коњски зачу се све ближе.

„Ова су господа похватана, можда су већ ни мртви!“ зачу се б поља неки громки и племићима познати глас.

Та то је Хектор, мој Црнац!“ викну Топете, који једва упали свећу у Шримовој одаји и по том за Алосагом, који Серана тражаше, уза степенице сљедоваше.

Неки глас из дубине допиралшо до њих, глас, као да из гроба долази, помеша се с нестрпељивом виком, која с поља опет продираше, тако, да су племићи забуњено остали _и слушали од куд тај први глав долази Алосаго сишавши уза степенице и ступивши на дашчани под кроз који је (ерано пропао, чује са свим јасно еранов глас, који за помоћ викаше.

„Извуци даске ту горе, мој драги Алосаго, и помози ми да се-овог смрада курталишем! Онај лупџеж, она пздајица, превари ме тако љуто као што још нико не учини!“

Топете помагаше ба једном брзо прибављеном ћускијом да живо сарањеног из грозпог места избави, и по том одупре се ввом снагом н отвори капију, да свог Црнца пусти. Хектор не беше'мало изненађен кад је свог господара п његове слуге опет здраве угладао, а опете опет посматраше с неким чуђењем и убхићењем Лансијере (коњанике) краљичине.

„0, господару, Хектор вам је помоћ довео!“

„та, ви ce дакле био ноћас у Мадриду 27.

+

1

|| |