Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

141

муж Нопардо врати се тек кући, кад је она већ рђавим убеђењима у највећој мери обузета била, и без сна па постељи преметала се, она је. ишчекивала да и он легне, да

је загрли и заспи. — Она ве полако, горећи од освете, диже! — Да ли је то судбина да особита воља и наклоност за убијством од оца јој и па њу пређе. Она се дакле не могаше уздржати, = приближи се одважно но полако к постељи свога мужа, који јој, као што јој душа осећаше, не беше веран и — — удави га својим рукама.

Џо том побегне брату свом џелату мадридском староме Фермудесу, пред ким призна, с неким осветљивим задовољством своје грозно недело. а

Џандури тражаху жену убијеног Нопарда. До тор дана тако тврдог карактера, виде озбиљни Фермудев сад страшан дан пред собом, дан, у који ће на јавном и силном светином опкољеном крвавом месту „ПШлада Педро“ ни над својом сестром пресуду извршити; он као да већ и чује гровне речп:;

„Видите ли, како џелат своју рођену сестру обезглављује !“

То би била за Фермудеса поруга, коју није био рад да доживи, али она жена, која се његовом сестром називаше, која је само из једине слепе сумње у стању била свога, доброг мужа удавити, она хијена не сме дакле своју Казан избећи! — Кад се већ добро смркло, Фермудес огрне своју хаљину и нестане га из куће, а пандури међу тим чекаху у дворишту, да по његовом повратку убијцу у затвор одвуку. Он је пре кратког времена од краља Фердинанда, Md који је џелата због дневних потреба волео, дозволу добио, да сме од њега кадкод жели буди какову милост тражити. Данас дакле ступи он, у неко доба већ ноћи пред грозног п најгаднијом страшћу овладаног владаоца, који му поново дозволи да иште шта жели.

„То вас онда за милост молим, да могу једну жену, која је прошле ноћи свога мужа удавила, не јавно на губилишту, но сам где ја хоћу и по својој жељи казнити !“

„Нек ти је дозвољено, но какову ћеш за њу казан изабрати 2“

al Поре