Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

148

„Прозна жено, = да правичан будем! Ја ћу потој жени својом сопственом руком још ове ноћи очи ископати!“

„То је праведна казан,“ рече краљ, „а која је то женаг“

„Кћи мога оца,“ одговори Фермудес неповољпо. Но Фердинанд VII, maj џелат на престолу смејаше се весело „тој досетљивости“ свога поштованог друга.

Још исте ноћи, чим су се пандури удалили, даде Фермудес Марију Нопардо кроз своје слуге, у онај пеобични лампом осветљени простор, одвући у коме је свог сина у крвавом занату поучавао, и где 00 и сам своме оцу заклео, да ће правди служити. МЕ

Он стајаше као неки осветник с оног света , ладнокрван и непомичан, док су његова четири момка, дивље бранећу се хијену, његову рођену сестру, к месту вукли, и у тужан простор довукли, који је и њој врло добро по-

знат био. . Фермудес је са својом сестром закључио, с том женом коју слуге; у својем црвеним хаљинама, тврдо држе, —- она,

не беше пред њим сад ништа више но Марија, Непардо, жена која је свог доброг мужа у спавању на својој постељи удавила, п на којој има он да сада праведну казан изврши.

„Окопчајте је за пањ, но с лицем горе окренутим! заповеди оштрим гласом Фермудес.

Олуге погледе зачуђено свога господара.

„Шта ћеш са мном, смилуј се човече каменитог срца!“ викну она дркћући од страха и одупирући се свом снагом, да се из шака грозних људи отме, „зар да видим како ћеш твој грозни мач над мојом главом подигнути, зар да видим како ме мој брат убија 2“

Фермудес не одговори ништа, његова рука покаже пањ, испод лампе, која страшан простор осветљаваше. Олуге оборе беснећу на земљу, одвуку је к пању, и завуку јој врат у дубоки урез пања, да је тамо с горе окренутим лицем тврдо скопчају.

У том магновењу ступи у одају један слуга, који се брзо приближи своме мајстору, и преда му једно подугачко усијано гвожђе.