Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

150

ске лежало,

више пута св тог острва допираше у ограду дворишта старог Фермудеса неко смејање.

Марија Нопардо, показиваше тиме свом брату, да је још жива, да је она грозна рупа њезиног десног ока излег чепа, и светила му се смехом, што јој лево око, и противу његове воље оста неповредимо.

Десетак година од то доба прође. Омејање освете престане. Фермудес беше већ старац. Једно-ока Нопарда стара и порурена усамљеница, коју људи презираху, и на чији пустињачки живот нико и пе пажаше, Она, некада тако лепа и примамљива Марија, беше сада страшило између старих и погурених баба, — шупљина њезиног десног ока беше ce већ усушила, лице јој се у стотинама бора. сабрало, нов јој чисто дошао већи и ближе бради, а лево око, преко ког се дубока изгорела црта виде, сијалше се грозно н лукаво.

Та једно-ока Нопарда, имала је, у извесним великим

- круговима Мадрида а и изван овог једно придодато име, које беше тако пуно тајне, као и незин страшни обрав, = а то је: Анђелска производница,

А да би дознали од куда је то име добила, морамо се па оно острво, где једно-ока живљаше, и које у средини бурне реке Мансанарес лежи, обратити.

Било је дакле вече, кад је наша HODA на обалу, опкољену зеленим шибљем и дрветима, ступила. Одма уз обалу у средини ладника лежи једна ниска од блата и камена подигнута, а рогозом покривена колебица. Врата су исте. колебице узацка и ниска, тако да се мора кроз њих пропазећи, јако погнути, и само кроз њих упадаше у ту необичну колебицу светлост, поред које је свагда и жишком осветљена. Отара п једно-ока Нопарда, баш сад угаси жижак, јер се већ беше преко тог усамљеног острва густи мрак распрострђо. Тај густи мрак чинио јој је добро; ноћ _је само њезино најмилије време, најмилије за ту анђелску производницу. | | |

На једној сиротној постељи од сламе, која је у један угао исте колебице смештена била, види се, кроз тавну светлост, коју до мало час горећи жижак распростираше,