Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

149

Страшна и грозна вика зачу се од један пут, Марија Нопардо, коју је један од слугу тврдо држао, виде сад шта ће се с њоме збити.

„Зликовче луди, ти хоћеш да ми очи изгорешт“ викаше она, тресући се од страха.

Фермудес прими од слуге усијано гвожђе, и држаше га мирно за ручице; изгледао је тако ладнокрван, као и да не чује речи очајне жене, — са сигурном руком и челичним срцем ступи ближе дигнувши усијано гвожђе, над главом тврдо држане Нопарде, управи га над десним оком, смртин јаук се зачује, и то тако силно да је и само каменито срце Фермудесово потресао!

Црна, грозна и крвљу обливена рана, остаде од један -пут на оном месту, где се, до мало час, око блисташе! Но сад тек беше половина одређене казни извршена!

(С необичном снагом п у највећем очајању и неописаном болу, ког у један пут мучена Нопардо осети, отргне се и канше покида, и тек што се хтеде с грчевитом снагом ослободити, али сијајуће гвожђе и по други пут, управљено Фермудесовом руком, падне и на лево око мученице.

Од бола, беснила п очајног страха, чисто умирућим страхом продере се као да је с ума сишла, слуге је већ не могаше а п не требаше дуже држати, она скочи, но заборави да јој је вид одузет, пи тамом обузета падне опет на земљу, но брзо по ново устане бришући капајућу крв о образа, псоваше и викаше страховито, по том појури с раширеним рукама кроз двориште и дође до реке Мансанатрес; она тек сад, поред страшних болова опази што пређе испод капајуће крви није познала, да. јој Фермудес лево око није погодио, да јој усијано гвожђе само веђе (обрве) притисло и дубоко прогорело; Марија Нопардо поред још јаких болова викну од радости, кад своје једно око спавено виде!

Али Фермудес корачаше из те грозне извршиочке одаје с неком мирноћом, коју само онај имати може који је потпуно убеђен да је само дужност извршио, а ништа више!

Једно-ока пресели се после кратког времена на то острво реке Мапсанарес, које је готово спрам куће џелат-