Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

152

Њезини суви и Коштуњави прети беху врло хитри које увуче у Једну пукотину налазећу се поред огрњишта, из које извади Једну кесицу коју слабо горећем жишку принесе. Оно једино око Нопардино севаше, а преко њезиног увенулог образа превуче се црта љубопитног осмеха, кад је из те подеране кесице један златан новац за другим Вадила и из једне Руке у другу звекећући бројала, но у том магновењу јој се неки терет на ојађено срце свали то неимађаше оба ока но само једно, за посматрање овог вјајућег се блага!

„Баш чисто злато, овејано чисто,“ мумљаше она ба својим без зуба устима, „све чисто, трептеће злато, за ко= јим се цео овај свет лакоми! Хеј, ти пелате тамо преко, 1! свирепи Фермудесу, ти пупежу, шта си сад спроћу менер Просијак, поред свег твог клања Ти се придржаваш одраслих и брзо овршаваш, а ја се лржим мале деце п врили лолако, најпосле излази на. једно исто! — Чисто злато, које гладну лушу ситом чини, и никад јој неће за живота, доста бити, нити ће ce наситити, што Више има, тим све да јој више, а и јесте највеће задовољство посматрати га,

Једно од немоћне деце, отпоче тужним гласом плакати, који је тако звонио, да би бваку живу душу на сажалење и најбржу помоћ покренуо, али Једноочица, пребади само прљави јорган преко тужно плаћућер детета, како би му глас угушила, -

„То је син Доње Елпардоса, —- говори се, да му је отац онај побожни игуман Матија, онај силни Доминикан; лепа Доња, из двора Марије Кристине живи с тим побожHHM оцем, — бар Јој је опроштај греха при руци ако је

товаће твој мали Матија, к анђелима, О том се Ja ne napa!“

У том магновењу, и кад се Једноочица, к жишку повратити хтеде, да своје злато бројати продужи, учини Joj се, као даје чула на Зоди неко, пљускање, она послуша, по том 'потрпа предосторожно злато у кесу и стрца исту хитро у пукотипу уз огњиште.

па ISU