Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

155

; „То је заиста лупа весала, опет посета! Оне све могу стару Нопарду неисказано употребити !“

И зашста се неко лаким кораком приближавао колебици, — лаки кораци, дакле је извесно какова жена, за тим зашушти и хаљина. Једно-ока упре свој вребајући потлед уласку и ступи долазећој на сусрет, која се такође с поља укаже носећи нешто покривено. Ова долазећа беше умотана у црни и дугачки мантил, а копрену на лице навукла, је тако, да ју једноочица не могаше познати. Но стаpa je ипак толико одма приметила, да ће е једном отменом и још младом госпом посла имати, а њезини коштуњави суви прсти већ отпочеше дрктати, при помислу на ново злато. )

„Маријо Нопардо, једна богата госпа, долазећи о једним налогом!“ рече страна умотана.

____Бог нека вам је у помоћи, племенита госпо, ви можете, слободно говорити, никог живог нема на овом усамљеном острову осим мене и оне лепе дечице тамо!“ рече једноочица с љубавним лицем и повереним гласом, водећи страну, к једној сламној столици врата, за собом закључавши.

Доња рашири мало мантил и копрену и то само толико, да се њезин вити став и њезино дивно лице врло мало приметити могло.

„Ако се могу у тебе поуздати, то ћу ти услугу, за коју ћу те молити, златом наградити, ево, прими ово, да би пажљивије моје речи слушала!“ рече страна ладнокрвним гласом, по ком се одма приметити могло да је сазго научила да заповеда. |

Једно-ока прими не обично смешећи 'се, богати поклон.

„Заповедајте, казујте само шта желите, висока госпо, ма шта било, стара ће Нопарда извршити! О, како сте великодушни, ви дакле знате, да стара усамљеница гладује! Шта вас дакле мучи, олакшајте ваше срце, кажите ми све, ваше име, ваше жеље, и све, стара је Нопарда нема као

__ гроб!“ - Е | " „То дакле чујте! Ово дете које овде испод мантила

држим, девојчица је.“ — = =

19%