Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

161 ову земљу. Овде нађе он шума и пештера, у којима се но ако раскомадан, са остатком свог народа задржати могао — ==“

Стари краљ дигана застано за магновење, слага га отпоче остављати све више, оп већ осећаше како му крв у жилама све лакше радити поче.

„И тај остатак се распе,“ настави он даље, „једна чест одвоји се к југу, једна у Француску пређе, а ја као пасљедник великог Аце останем- овде. Ти си мој син, за то чуј; остаци оног блага, које је паш прадед из нашег удаљеног отачаства овамо донео, и које сам се и ја трудио умножити, припада само теби не народу чинканском — теби припада оно благо, У старој шуми с оне стране Мадрида закопано! Ти га сам можеш имати но њиме по твојој вољи располагати! Шемој га штедити, — побрини се за насљеднике, побрини се да расејану браћу искупиш, ти си сад краљ

дигана, с правом си насљедно твоје благо, твоје име, ам правицу.“ Умирући угледа ланац сребрних круглица на Ацином врату, који је он као знак краљевског достојанства носно, пружи своју немоћну руку и скине га, пољуби три пута у пе благослова, и опет га мете свом сину око врата по том му пружи жезао, и баци неки тражећи поглед око себе. Већа чест његовог људства. беше изгинула, дакле и оста"так старе лозе, из даљине дошавшег краља беше се растопио, а оно мало људи и жена, што још заостадоше, скорим ће се са свим растурити, као што је то умирући већ осећао. Аца пољуби свог оца у руку. „Испод оног светог камена на подножију Ара-планине у честацу наше шуме, наћи ћеш ти двадесет стопа у дубину испод земље, један ковчег са златом и драгим камењем!“ „Ти си мени оно место показао још онда оче, кад сам половину твојих година доживео, као што нам и сам закон о том прописује, како не би; у случају напрасне смрти место за свагда сакривено, п благо' сарањено остало,“ рече Аца. „Онда је све испуњено, што вам при концу овог мог живота —- пепунити == и извршити имао — да си благословен —_ сине -- белу жену — храни — ваздуха —“ гово=