Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

162

реше малаксалим главом — „светлости — тешко мени, црна ноћ -- покрива ме — — «

Стари краљ клоне у наруча своме сину и испусти душу, — Аца се кдечећи богу молио. Али стара Сира- се-

ђаше уз Енрику мирно и гледаше из даље умирућег свог краља, сад је само ишчекивала, да се Аца“ удали. Шо том расплете своју седу и дугачку косу, која јој беше необично преко рамена и увенулог лица попадала, и приближи се к умрлом. Она извуче иза појаса умршег краља онај оштри с три стране мач, и утврди га, врх горе окренувши, за постељу.

Отара сира овећаше, да је и за њу већ време дошло, да се овог бедног живота курталише и у царство небесно пресели, јер је и Ацин отац, краљ цигана пре ње тамо отишао, Без једпе речице и икаковог предомишлења и стража, стропошта се стара ојађена Сира, преко мртвог тела, тако, да јој утврђени мач о кров срце прободе. —

Ми више пута тврдимо, да су цитани у опште лукава, немилостива и страшљива створења, која ништа не поштују, и поштовања не заслужују, — но! ипак се по гдегде уверавамо, да се и између њих налазило, а и налази се и данас благородних и одважних душа! Стара и изнемогла Сира увидела је, да без свога старог краља не може више живети, она виде својим очима коначни пад својих бескућних потомака, и волела је себи смрт задати, но и даље се тако потуцајући мучити. ; -

У поноћи однесе Аца свог оца, п стару Сиру у густу шуму која квадарамској рени води, ту дакле нека у таласима с осталом својом браћом почивају, само у том. влажном гробу, беше за њих мира.

Аца сад увиди, да се и она заоставша чест његове чете растурати отпоче, за коју он више ни марио није, његова душа живљаше само код беле жене, његов ум лебђаше око ње, а његово срце куцаше једино само за њу. бијну му сада, после жалости за оцем,Оиром и браћом својом, сунце нове радости, коју му један тешки уздисај спавајуће Енрике указа као за знак спасења! Она отвори своје боне и упаде очи, којих су погледи тако благи но ипак као звезде ојај-

а