Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

164

чето великодушно дело не извршиш, и њу к Францишку не одведеш!

„Енрика ће те проклињати, ако си је с том намером избавио, да је удаљену од свог љубазника, од своје душе држиш. Еприка познаје само једну жељу, једну тежњу, и само једину мисао — хоћеш да јој то укратише но онда боље да си је у шуми оставио да пропадне! — (О, обећај

ми великодушни човече изврши, изврши твоје дело доброте: над бескућницом и клетвом оптерећеном женом, одведи је

_у наручја њезиног живота, њезиног Францишка берана|«

Аца слушаше с тужним погледом потресајуће и мо-

леће речи лепе Еирике, он се тек сад виде убеђен да ће она, докле год Францишко живи, само његова остати, — и да само њему срцем и душом принадлежи,

Али ипак мора, Аца по што ло то ту белу жену имати. Он се надаше да ће Енрика после неколико година свог љубазника заборавити и најпосле опет његова бпти, ако му само за руком попадне да Францишка с овог света уклони! — Тајпо убити га, јер кад би Енрика дознала, да је његовом кривицом њезин љубазник од ње отргнут, онда, би била она вечито од њега растављена.

„Добро дакле,“ рече Ama,„ Ja ћу заједно с тобом Францишка (ерана тражити, за то што га ти љубиш! Ја ћу заборавити, да Енричине мисли за другим човеком лебде

али за то мораће ми једном бела жена обећати!« додаде -

он са мутно севајућим очима, док је међу тим његово на_мргођено лице, љубавном тугом обузето, дрктало: —_

„O, ти племенита душо, ти добри и најбољи човече на освету!“ рече радосно Енрика,, и сад ћу путовати радо _ 6 тобом, јер ти ћеш ми помоћи мога Фравцишка, моје де-

те наћи!“ ;

»Али ћеш. ми ти морати једном обећати, бела жено

_— ти ћеш морати са мном ићи где за добро нашао будем,“

и мораћеш — —- моја бити, ако исти Серано није више међу живима!“

Енрика, на те последње речи ужасне се и стане.

поене eo

сија