Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

165

„Шта то велиш, Ацо“ Ако мој Францишко пије више међу живима 2“

„Да ти онда мораш моја бити!“ повтораваше од љубави горећи син стране земље.

„О, та баш тако страшно не ће бог једну сироту жену мучити,“ рече Енрика, подигиувши своје очи к небу —_ душа ми каже да ћу ја опет мог драгог видети и дете моје наћи! 5 =

= „Обећаваш ли ми дакле, што захтевам 2“

„Све све, ако мог Францишка и моје дете опет наћи могу!“

Ацино око севаше горећом љубављу. i

„Дакле најпре к Ара-планини па онда у Мадрид!“ викну радосно он, и обојима беше пут тако лак као „никад

од сада.

XVIII. МЕСОЈЕЂЕ.

«Сјајне светковине држаху се уза стопце при почетку 1944. године, у двору мадридском. Млади (кнез Францишко од Азпе, беше из Напуља у посету двору мадриском дошао, н њему у част држане су раскошне забаве, јер се уверавало, да је млади Бурбон с том намером дошао, да своју младу и лепу рођеку краљилу Изабелу, за супругу иште. |

Марија. Кристина, — утицајем свога духовника отца Матије, који је пре доласка свог у Мадрид, при двору Напуљском велику улогу играо, и који је сада често по коју кратку похвалну беседу о принцу Франдишку држао, — изглелаше, као да није тој свези противна. Супруг краљичине матере и Херцег од Ријасареса беше за ту цел придобијен, и ако му је, свагда спољни изглед принчев, кад год га је погледао, неки смех натеривао. : |