Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

161 јунашства по заповести Изабеле, за командире, а Топето за контра Адмирала наименовани, а Црнац је своје својерумно од младе краљице добио скуподени дар, на којем се њезина слика налазаше. Црпац беше попосит ни горд с тим даром, и по самим мадридским улпцама поносио се о њиме, као да је тиме казати хтео:

„Погледајте! то ми је ваша краљица на врат обесила!“

Изабела, од оног јутра, кад је опа чети племића примила п са пеописаном радошћу поздравила, не пмаде још прилике да са Оераном на само говори, на које је потајна жеља с необичном слагом вукла, Истина да је он често бивао, између гостију, који су по заповести Марије Кристине с њоме обедовали, но она никад не могаше улучити удесне прилике да са желајемим, ког је свагда O неким усхићењем посматрала, на само говори. i

Серано то примети, — изнајпре испитиваше са зачу“ ђењем, а доцније и со неком растећом коришћу значај оних умиљатих погледа, младе краљице. Он не могаше до правог разјашњења доћи, али ипак је осећао, са оном блаженом успоменом своје душе, да су те неме речи јасно кази-

_вале, да му она о некој тајној и скоро пробуђеној љуба- ви говори. 6 ;

Али љубав једне. клаљице и још к тому тако младе и лепе, имаше у себи неку чудновату, примамљиву и снажну – дражест, то је осећао Францишко Серано свагда кад је год Изабелу видео, с неком победоносношћу.

Још се не бешесни он, као и сва остала господа, краљици приближио, још није између њих пи једна поверљива реч проговорена, још беше та волмебна свеза између краљице и њега само уображење његових мисли.

Не сакривали од куд то уображење какову наду у себи и зар у надежди не лежи и жељар

Францишко заслецљен сјајношћу дворског живога и

· опијен занесеном славом и изгледом, да ће од једне младе,

примамљиве п лепе краљице љубљен, унапређен и одликован бити — отпоче заборављати, да његова заклетва и љубав другом створењу припада, све више и више губила се