Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
166
На сваки начин п беше између та два велика господина и велике разлике. з
Супруг Марије Кристине беше висок, снажан, и лепог израста човек, а на против принц од Азис мали њежани као лутак. Оваки држаше о њему, да је изображење његове духа ни тела, свакојаким шкодљивим уницајем напуњено; јер. његово лице беше пстипа лепог кроја, али боје чисто модро-жуто, образи тако увели и очију тако упалих, да је сва-
ки тог још младог принца с неким презрењем гледао који
је тако забатаљен био. |
Његово душевно изображење показиваше нам такође, да је неуредног живота, јер његова забава и интереси окреташе се само око лова и молитве.
Кад је принц Францишко једном младој краљици нредстављен био, и због, свог несносног говора не могаше у прави ток забаве ући, окрете се млада краљица, главом машући к Алосагу и Серану, који су у близињи стајали,и беше с
њима на скоро у таковом занимљивоме говору, да се Ма-
рија Кристина на принца смиловати мораде и с њиме о држави заједничког им отачаства забављати се. Кад је при свршетку те забаве младу краљицу упитала: чега ради се
она тако приметно и укратко од принца окренула. — Одтовори јој Изабела слатко смејући се: „Тај принц муда — такови глас од једног принца још
никад чула нисам, чега ради сам у опасности да му се у очи не смејем! Идкад би бар знао тај свој комични глас вешто употребити, али овако, једва да сваког четврт часа по једну реч од њега чути межемо, а то не само да је смешно но и несносно!
Изабела имала је право. Принц Францишко имао је тако крупан и за човека маленог састава, тако неприродан глас да се заиста дивити морамо, а његовом друштву слабо навикнути можемо. ~ Ј
Ко би дакле онда и могао замерити младим племићима, гарде краљичине што се млада Изабела радије с њима но са несносним принцем из двора напуљскок, забавља.
ЏШрим Серано и Алосаго, беху у сљед њиховог
зен еафин