Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

58

Звук добоша, који је кроз улице тужно и потресајући продирао, од један пут престане. Простор.-„Шлаца Педро“ био је дупком пун светине мушког. и женског пола. Све прозоре околних кућа, заузели су имућнији под закуп, и на самим крововима види се глава уз главу. —

Црно и крваво губилиште подиже се у њиховој сре_дини и на том широкоме простору као неко страшило и тужна успомена. — И само сунце спустило је своје светле зраке на ово црно место.

У један пут се зачу из даљине поново то тужно добовање. — Једно војено одељење извело је сада из државног затвора на смрт осуђене генерале Леона п Борза, да их на последњи пут прати.

Грозни спровод приближаваше се.

Напред, на бесном коњу, види се гласопоша, који пресуду у руди држи, — за њим официр, вођа спровода, а уз њега званични сведоци: Дон Алосаго, Дон Прим и Дон Серано, чија је рана тако брзо излечена, да му је немогуће било изостати од овог тужног спровода, и не повиновати се Еспартеровој заповести.

За овима види се цео ред добошара, за којима једно одељење војске, у парадном оделу корача. Мало даље иза ових виде се три свештеника с ћелавим главама што се спрам сунца сјају, а за овима мноштво погурених калуђера. Страх обузе сакупљене, кад угледаше за њима ђенеpare Леона и Борза, где чврстим кораком без страха и

дрктања, следују. Њихови су погледи озбиљни, из којих се“

види да су за овај последњи пут спремни били; очи су им отворене, и слободно, без страха пду смрти својој, подигнутоме губилишту на сусрет.

За целим овим тужним спроводом, лаким кораком ступа, један висок човек; на глави му је црна капа, а његово снажно тело увијено је црним огртачем, ког је крај преко десног рамена пребацио. Уз њега нико не иде, Фермудес џелат мадридски, корача за својим жртвама. |

Једно војено одељење вавршује овај. спровод , који се к дрној скељи приближио. За

A

=