Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

89

Гласоноша сиђе с коња и преда га свом слузи, то исте учине сведоци и официри спроводног војеног одељења, и поставе се уз степенице.

Пошто се цео спровод к губилишту приближи, ступе главоноша, Алосаго, Шрим, Серано и официр преко степеница на одређено место, а њима сљедоваше калуђери и попови.

Кад се степенице раштчисте и сваки своје место заузме, стане Фермудес, са свим херојски на своје место. Џелатске слуге, чим свог господара угледаше да се к своме месту упутио, опколе оба ђенерала, — присутне обузе при том призору нека гроза и страх ! 5

Леон и Борзо ступе, ухвативши се за руку са свим слободно, за џелатом, к свом последњем месту. —

Мртви страх и тишина обузе присутне; мртва тишина владаше докле год око допире. —

Гласоноша скине свој шешир; Фермудес, коме се исти окрете, учини то исто. Главоноша, громовитим гласом прочита пресуду, која овако гласи:

„Ми Марија Кристина, регенткиња Шпаније, признајемо и заповедамо: да сена дан '9. септембра, 1848. год. у осам сахата пре по-

дне, оба генерала Францишко Леон и Родригес

Борзо, као издајници, који су у намери билп да нас оборе и посредством бупе земљу у опа-

спост доведу, —... j

„Те није истина!“ прекиде Дон Леон весника јасним гласом, —- „није наша намера била, да земљу у опасност доведемо, него намера да земљу од опасности избавимо, а за таково дело мирно ћемо умрети! Сад читајте даље!“

Роптање незадовољства, зачу се међу сакупљеном светином. „и у намери били да земљу у опасност доведу

посредством џелатоког мача живота лише. Ово се

утврђује у Мадриду 0. дана деветог месеца 1848. год. 6 нашим потписом и званичним печатом!“ По том Фермудес скиде свој огртач, и предаде га је-

даља