Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

радо и с неком ватреном живошћу на све жеље срца које су се њеној заповедници особито допадале.

Док је дојкиња Марита разбачене књиге п разне новине по прозорима купила и на писаћи сто, = који је између оба прозора стајао, и на коме се распетије хрпстово видело, остављала ; дотле се Изабела с Маркизом са свим поверљиво разговараше и забављаше се са облачењем п украшавањем. |

Краљица је своју црну овилену хаљину откопчала, H посматрала на великом огледалу своје вито тело, које је, свиленим пршњаком од ружичне боје, покривено, а Маркиза је поред ње стојећи, држала нови огртач,

На краљичином белом врату и пуначким плећима, види се златан ланац, на ком амајлија, сва драгим камепом обложена, преко свиленог пршњака, до половише прсију виси. Овоју црну, густу и дугачку косу спустила је преко плећа. Њезипе плаве очи, њезин полу горд полу весео пооглед, и њезине умиљате црте издавале су је дивном п величанственом. ; |

И заиста, ко би у том трепутку тако срећан бпо, да ову краљицу види, —- коме би дозвољено било да ту примамљиву лепотицу погледи, морао би с неким усхићењем признати: да тај млади пупољак надвишава са својом лепотом сва земна створења,

Изабела се крадом осмејкивала, јер јој и огледало јасно показивало, да се њезино тело ове лепше и лепше развија,

Маркиза од Бевиле, која је младу краљицу са чуђењем дуго посматрала, похити сада у своју одају, да сен она за овај ноћни поход спреми, и насвом огледалу увери, у Колико се још цвет њена лица с младом краљицом сравнити може. :

_ Несташта Францускиња била је скроз мала кокета, п то је баш било, што се младој краљици најбоље допадало; али које је, што се признати мора, нехотице и постепено

неки непроблтачан утисак на млади цветак престола штан= скор, причињавало.

Одело Маркизино, које је из Шарпза набављала, имало