Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

45

је у себи неког несташног и примамљивог изазивања, које је јавно показивало, да је Маркиза желела, да је сваки види и да се сваком допадне.

Дојкиња Марита помагала је младој краљици да неку црну хаљину обуче, и да црни плашт намести тако, како би се њим глава и лице прикрити могло.

· „Мене обузима неки страх краљице, боље би било кад би од овог ноћног пута изостали !“

„Како, Марито, зар ти још не познајеш дивљу Изабелу, коју ви G толиком муком сачувала Зар да од моје намере, којој се већ од два дана као дете радујем, одустанем # Не, не, добра Мађрито, све пшти од мене, само ме немој од овог предузећа задржавати !“

„Али ако ваб ко год нападне“, рече плашљиво дојкиња, склопивши руке, мене би с проклетством и срамотом из двора истерали!“

„Буди без бриге, Марита, Изабела стоји за све добра, а ко би нас могао напасти >“

„Али регенткиња, краљичина мати може послати, може и сама доћи!“ —

„То јој онда, без околишења слободно кажи, да се краљици допало, да мало кроз парк прошета,“ поучаваше Изабела стару дојкињу.

„Али ако томе буде противна; — ако се ужљути 9“

„Моја добра мати, свагда ми је на вољу остављала, што“је год зпала да се мени допада и да ми пе ће никакове незгоде причинити. — а пут овај Марита, к славпоме Сантилу, причињава ми особито задовољство !“

Дојкиња махаше брижно главом, намештајући па краљици шпроко огртало.

Маркиза од Бевиле завири у одају, и она је навукла црну хаљину, спабдевену с покривалом (капом).

Јасни звук звонцета, па великом златном сахату, изби дебет |

„Јесте ли готови , Маркизо ", то хајдмо дакле браво, само немојте заборавити кључ од врата која у парк воде!“

„К оном нообичном предградију без пратње, без за-