Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

штите“, рече дркћући дојкиња. „Света богородице, како ће се то окончати !“

Изабела п Маркиза ступе из одаје у предсобије. У углу једном виде се мраморне степенице, које доњем спрату и дугачком ходнику воде. Никаквог слуге; никакав стражар, од свуд тишина! (ретно магновење! Обе девојке упуте се, брзим кораком уз степенице, и од туд к вратима парка, кроз која је, не давно, улазио онај вампир, што је био налик на Муроса, Херцега од Ријасареса.

Маркиза, вешто и полако, окрене кључ у старој брави ових слабо употребљаваних врата. Брава зашкрипи, а врата, се отворе.

Изабела послуша, по том виђу обе девојке закључавши за собом врата, е узбуђеним срцем у мрачни парк; оне се тихо смејаше овој вечерњој забави која им предстоји, и корачаше широким путем, кестенима засађеним к водомету, који се спрам месечине светљалше, и упуте се к вратима што па улицу воде.

· То је било особито задовољство, које млада, Краљица, никад уживала није, и с тога је била узнемирена. — МарКиза корачаше вребајући, држећи у својој малој ручици кључ од других и последњих врата. —

У један пут зауставе се уплашено, оне су биле близу Водомета где су приметиле једног човека, који би их морао опазити, кад бп још који корак напред ступиле.

Ђрво сеувуку у пресен старих кестенових дрвета, од куд се јасно, на осветљеном простору свако познати могао. —

»Ако ме моје око не вара, тај је усамљени што тамо шеће, онај исти, нама представљени Дон Оерапо!« рече Изабела. | „On је“, потврђиваше Маркиза, „да ли да му се покажемо 2“

„Без сваког предомишљања, то се баш добро десило, он нек нам буде чувар на овоме путу !“

„Али, ако нас одар“ примети Маркиза сумњајући.

„да то ћу се ја побринути, Маркизо — он долази добро: дакле |“ —