Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

84.

овај са својом обичном рештином, свој мач противу повог пепријатеља, извући могао, Аца га Пт жестоко по глави лупи.

Јозеф се стропошта.. Аца је стајао као бог освете; ње= гово очи севаху мутно испод дивље и по лицу попадале му косе, преко уздрхталих усница превуку му се црте пајвеће јерости и освете, а међу њима бељаху со стиснути зуби. Са својим голим и јошт крвавим рукама, Клод највећег пепријатеља беле жене да истроши.

Он клекне поред још једнако оснесвешћоне Енрике. На његовом се лицу указа нека радост, што је жену коју је без одмора тражио, пашао и спасао; заборави на Јозефа, заборави на сву ноћну беду и подигџе бедницу. Пажљиво, али ипак с брзим покретом, као да би му могао опет когод његово нађено благо украсти, -— узме онесвешћену у своја наруча, и однесе је кроз густо шибље к удаљеном месту, где га је стара Сира, у пркос свима опаспостима само о Еприци мислећи, ишчекивала, и где је његов отац спасене људе и жене опет около себе скупио.

Аца преда своју белу жену старој ири, да би јој помоћи нашла и из несвестице је пробудила, док је међутим и сам говор оца свог слушао.

„Останите, док се не смркне сви овде,“ рече краљ, коме крв из једне ране на руци непрестано капаше, „како бисмо милу нашу браћу таласима реке Квадараме која се на једну четврт миље одавде налази, предати могли!“

„Куку“, јаукнуше на те речи жене погинувших цигана, које су погурено плачући на страни седеле. .

У то време привуче се неприметно, к оном месту, на ком је Аца белу жену спасао, и где је Јозеф лежао, Аја. Она је из далека кроз шуму видела, да је заљубљени син кнеза шумског крадљивца Енричиног надјачао, а њу саму у чергу однео; Али је онљ с радовним осмехом и то приметила да је Аца дете те беле жене оставио, — њезине прси подизаху се у нестриљењу да ли ће Аца п дете однети.

Кад је Аца c Енриком у честац побегао, обазре се брзо и дукаво, по том појури к обали где је дете ручице