Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

207

одвести каквом разном начину поступања, што би се сматрало да ова наклоност потиче из целог њиховог физиолошког стања, тако да се она може отклонити само каквим поновним рођењем, или би се сматрало противно. Ну ипак, баш кад св ствар тиче непоправимих лица, нити се њима може дати дозвола да могу грешити, зато, што ништа не ће помоћи ни казна ни законско припрећивање казном, нити се може предузети корак да се све такве особе учине нешкодљивима, Једно лишење слободе, доживотно или бар на неодређено време, могло би лако овде бити лечење, које је горе од са. мога зла. То је била баш махна старога система, што је он поврату придавао једно тако посве немилосрдно казнено пооштравајуће дејство, тако да је н.пр. чак једна таква особа, која је у главпоме свој хлеб поштено зарађивала, ако би у течају више година била ухваћена неколико пута при незнатним повредама имаовине, морала свршити свој живот као доживотни осуђеник. Чак кад би се овде увело ограничење, да ће ово у будуће да важи само за оне, који су стварно не поправими, ипак то уређење не би због тога било целисходније; оно би друштву наложило несразмерно велике трошкове, а једновремено било би неправедно противу саме индивидуе, пошто је ипак, увек, ствар веома тешка, да се одвоје пошравими од непоправимих, а особито што се с моралног гледишта може пре да потврди, да су непоправими најмање криви пошто су они приближни неурачунљивима. Ове што се овде може рећи, то је свакако, да се према таквима, који су се показали као непоправими, треба да примене кратке али пооштренв казне, код таквих, мањих, више случајно учињених деликата, а код преступа, који и ако нису управо опасни“ али св ипак врше у виду заната, дуже казне, чија је циљ више та, да се друштво за неко дуже време ослободи, него да се утиче на злочинца, док према онима, за чију моралну поправку има више изгледа, треба применити дуже казне с васпитним карактером.15: |

Али ово одвајање, по нашем мнењу, не ће се моћи формулисати у законске одредбе, већ мора бити остављено законској примени, која ће према томе имати слободно да бира између обе ове врсте казни.

11 Види Сихарт, 1. с, Ш1, с. 422,