Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

> о о

Међутим, сви се принципијелно слажу у томе, да се ток застарелости прекида отпочињањем какве истраге, и акосви у извођењу битно одступају један од другога. На првом месту, што се тиче значаја самог прекида, овде се прилично не слажу. Тако ако се истрага заврши без пресуде, то имају две могућности: Или се може пустити да од тренутка прекида тече нова застарелост, тако да не кажњивост наступи тек онда, кад, рачунајући од овога времена, прође толико времена, колико би првобитно морало протећи од извршења преступа. Или се може пустити да свој ток продужи застарелост, која је раније започета, па истрагом била прекинута, тако да се застарелост може да сврши срачунавањем времена, пре и после истраге. Прво уређење је обично. Посљедње је истина на много места брањено и предлагано, али међутим у законодавству није ухватило чврстог корена. (Ипак види чл. 98 талијанског закона). При свем том изгледа да је јасно да је оно једино консеквентно, јер се слаже с битном погодбом за застарелост, с обзиром на утицај времена на. питање о доказима.

У појединим је земљама питање, о коме је овде реч, расправљено на начин, који сасвим одступа од обичнога, тиме, што је утврђено једно извесно време од почетка истраге, у коме се мора донети пресуда, тако да се застарелост остварује и за време постојеће истраге. Такав је случај код шпанског пројекта,“ који с друге стране нема никаквих особених одредаба о застарелости на случај прекида истраге, а делимично и у талијанском закону, који међутим, као што је већ поменуто, има поред тога и одредбу, да, на случај прекида истраге, стара застарелост продужује свој ток. 5 +5 швајцарског пројекта одређује, да је преступ застарио у сваком случају, кад је протекло време, за половину дуже од обичнога рока за застарелост.

Међутим једно такво правило неће имати никакав практичан значај, ако је тај рок дугачак, кад се истражна, власт не покаже сасвим спора, али противу тога има погод-

1ва Чу, 127 „шп ешрагео, етрелага а соггег 4е ппеуоз!, дезде е! Фа татвадо во е! раггајо алфемог, |газешгтегеп стео апоз зтебагзе зепсеша, еп 105 аешбов созНеадов соп репа де шиегфе О регрефџа, (тез апоз гезреско а 108 ден ов савНсадов соп спајушег офга репа, у зеј5 шезез гезресбо а 125 Тана“.