Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

— 12

носима. Радње, као обично све трговачке, које имају велики број личних Рачуна, не отварају за свако лице засебну фолију у Главној Књизи из ових разлога: Прво, што главну књигу треба штедети, јер књига и потврда њена стају доста; а друго, што лични рачуни треба да су „ажур“, т. |. до последњег дана треба све да је разведено, а то није увек могућно, као што ће се доцније видети; даље: да бисмо могли одмах дати одговора колико свега имало дуговања и потраживања и најзад да се може у личним Рачунима да обрачунава и интерес — на _ свако дуговање и на свако потраживање — а Главна књига. није за овако обрачунавање ни удешена. Из тих се разлога води за личне Рачуне засебна књига „Партијалник“, као по простом књиговодству, а назива се и „Књига текућих рачуна“ Салда-конто, Конто-корент (ада Сопто, Сошо Согтепћ) ако: се рачуна у истој и камата (т.ј. ако тече камата — интерес). У ову се књигу књижи директно све из кореспонденције (преписке), и то као по простом књиговодству само да су књиге за. личне рачуне ажур; а у Главној се књизи отвара за све личне Рачуне један „Рачун разних особа“ (Сопо рег Пзуег5ј) или „Рачун текућих Рачуна“.

Овај се Рачун стара о рачунским односима свију лица — личних Рачуна; он дугује кад поједина лица дугују а потражује кад лица потражују; показује увек само стање личних рачунских односа, и закључује се једино Рачуном изравнања.

Губитке, ако их буде при раду са појединим лицима, не показује овај Рачун никад.

Деси ли се да је неки губитак у изгледу, да се нека сума од неког лица неће моћи наплатити сва, или само делимично, то се такав лични Рачун изравњује, „Рачуном сумњивих наплата“ (РПиђлозе) т. ј. преноси се на овај Рачун.

Овом се Рачуну предају сва потраживања, код којих је наплата у сумњи, и он дугује за пренос ових; показује стање ових „дубиоза“ као и губитак и стога се закључује Рачуном изравнања и Рачуном добити и штете. Први прима вредност дубиозе, која се преноси на идућу годину; а други отпис т. |. оно, што се сматра као изгубљено. Висина овога отписа зависи

1) Текући се рачуни закључују сваких 3—6 месеци и то на три разна начина, а главни је циљ, да се сведе вредност салда (нето-салда) на дан закључка књига. Види о овоме опширније у Ш делу Књиговодства.