Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

= 113 =

од зараде у дотичној години. Ако је већа зарада, то подноси да се и више отпише; а ако је мања, тада се мање отписује!).

У случају да се после неког времена наплати неко већ отписано потраживање, то се дата сматра као добит за ту годину, и могло би се одмах књижити на Рачун добити и штете, али је правилније да се одобри дубиози!

Рачун разних особа може и да се подели на „Рачун разних домаћих особа“, и на „Рачун разних страних особа“ што је врло корисно. (Подела личних Рачуна на Рач. Дужника и на Рач. Поверилаца, као што Французи то раде просто је смешно. Како могу назвати неког вечитим дужником кад он може да је и мој поверилац, што и биваг) Први се старао личним Рачунима домаћих лица, а други о страним. Оваком се поделом добива у свако доба преглед: колико нпр. радња има укупно потраживања од својих муштерија у земљи, и колико укупно дугује на страни, а хоће ли то за поједина лица да зна, отвориће Партијалник или Текући Рачун.

При комисионом се раду употребљавају још и ови Рачуни (као додатак личним рачунима): „Н... Н... мој Рачун“ (или наш, ако је радња ортачка) и „Н... Н... његов Рачун“ (или њихов). Овај додатак утиче само на срачунавање камате и провизије, иначе се води као обичан лични Рачун. -

Први се употребљава, ако радња даје налог (ако је комитент) комисионару, и може да се води и у страној монети а други обратно, ако радња као комисионар прима налоге од свога комитента — да их дакле изврши за туђ (његов или њихов) рачун. —

Најзад ваља још напоменути „Рачун у двоје“ у троје и т. д., или „Рачун по пола“, (Сото теја).

Ови се Рачуни употребљавају, кад две или више радње. ступе привремено у друштво (ортаклук) ради извршења неког посла, па уложе подједнаке капитале и сносе заједнички трошкове, а добит деле на 1/;, 5; као и штету, ако би је било. Ово се дешава, кад би се имала да избрши већа набавка, лиферација — куповина хране, вина у за то подесним годинама итд.

1) Наша Народна Банка отписује при закључку сву дубиозу, не ценећи хоће ли се што наплатити од исте или не.