Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

Извод најважнијих наређења из трговачког законика.

Наш трговачки законик важи од 26. јануара 1860. и израђен је поглавито по француском тргов. закону који је издат још под Наполеоном првим 1807. год. а израђен је према нашем Грађанском Закону. |

У Тргов. Закону изложена су два права, т. |- Трговачко (дужности и права трговаца) и Менично (дужности и права по меници).

Најважнија су наређења тог закона за трговце и занатлије следећа:

Радњу на своје име може водити сваки пунолетан грађанин тј. ако је навршио 21. годину; но с дозволом оца или тутора могу самостално радити и деца оба пола, ако су навршила 17-ту годину, али по одобрењу надлежног суда (проглас пунолетства). УЖена удата може радити на своје име само са пристанком или одобрењем мужевљевим.

Свака радња мора имати своју фирму, под којом ће се водити и мора исту пријавити (протоколисати) у Трговачком Суду. Ако радња отвори у више места филијале, то мора у сваком месту дотичном Суду фирму пријавити и у новинама објавити; а то исто мора чинити и онда, ако се фирма мења или ако радња преслаје даље да ради.

Сваки трговац, мора водити Дневник у који ће бележити све што се у радњи деси, а по реду како је који посао обављен, дакле: сваку куповину, продају и т. Д. (види стр. 63). Даље, мора имати препис или копију својих писама и сваке године, обично при крају исте, мора се чинити попис радње и преписиваће се на чисто у засебну књигу, у тако звани пописник или инвентар.

Све књиге треба да се воде на српском језику и треба да су уредне тј. да су чисте и читко написане, да нема у њима мрљотина и греботина, да нема празних или дометнутих страна и да су стране по реду означене бројевима (да су нумерисане). Књиге Пописник и Дневник треба да су судом потвр-

ђене пре, но што се у њих почне бележити. 1