Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

=" 162 —

Уредно вођене књиге имају пред судом полудоказну силу у случају спора; а допуњавајући је доказ клетва. Лица, која су кажњавана судски (пресудом) због преваре, презадужености или користољубља и т. д. — не могу књигама ништа доказивати, и ако су им књиге уредно вођене. Књиге странаца имају поЛудоказ на српским судовима, ако су уредно вођене и ако "се у њиховој земљи признају уредне књиге наших трговаца.

Потраживања по књигама занатлија, фабриканата, трговаца и апотекара застаревају за годину дана, од дана кад је посао обављен, с тога треба тражити да дужник у току од године дана, потпише рачун, те да тиме призна свој дуг. Не учини ли то дужник у току од године дана, онда га треба најдуже за месец дана од дана кад је прошла година — тужити суду и тражити наплату дуга. Ако се овај рок пропусти, то се даље

_ не може доказивати више књигама, већ другим доказним средствима као: сведоцима, писмима, товарним листом, поштанским рецеписом и т. д.

После 20. година застаревају потраживања по књигама и немају вредности као доказ.

Фирма једне радње може гласити разно: самац или ортачка Јаван или тајан ортаклук.

Најзад може за фирму да се узме неко опште име, нарочито кад има много ортака (задругара или удеоничара) нлр. Београдска Задруга, Тргов. Штедионица и т. д., и таково удружење зове се „безимено друштво“ исто као и „ Грамвај Града Београда“ (мешовито—командитно нлр. Ј. Симићи Ко).

У трговачком законику изложено је и менично право и то од 76. 5, па до 170, па пошто је ово потребно, то ћемо овде у кратко изложити све дужности и сва права по меници.

О меннцама

Са меницама се одавно почело радити, само оне нису изгледале као данашње менице, већ су личиле више на обично менично обавезно писмо, које је издавао дужник своме повериоцу, на пример:

У Дубровнику 15. маја 1695. Господ. Ивану Бошковићу

трговцу "У Дубровнику.

Признајем, да Вам дугујем за узету робу +- 150. Ду-