Prosveta : almanah za godinu ...

= _БЕОГРАД 03

(шка Сејоме ЈУГОСЛОВЕНОКЕАМЉЕ КАО БЕДЕМ

ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАЛА.

Балканско Полуострво није од остале Европе одвојено високим планинама као што је, на пример, Пиринејско и Апенинско, већ је, као што смо видели, дубоким и пространим долинама везано за осталу Европу. Оно је, поред тога, у своме уздужном правцу проходно. То су два географска фактора, која су утицала на развиће нарочитих историјских веза с осталом Европом. Али, за светски значај географског положаја југословенских земаља и за историјску судбину југословенских земаља, поред ова два географска фактора од нарочитог је значаја и тај, што је Балканско Полуоство интимно везано за земље западне Азије, нарочито за њено крајње западно полуострво, кога зовемо Малом Азијом. Истина је да је Балканско Полуострво растављено од Мале Азије мореузима и Егејским Морем, али ти мореуви често нису шири но каква велика копнена река, и они за прелаз из Азије у Европу, често, не престављају већу тешкоћу но што га преставља прелаз преко какве велике реке. Исто тако Егејско Море, које преставља једно од најмлађих мора на земаљској површини, начичкано је острвима тако да прелаз ни преко њега није тежак. )

Судбина је хтела да централна југословенска депресија води у правцу према најплоднијим азијским земљама, Месопотамији и Индији, и да се с друге стране преко ње најбрже и најлакше продире у срце и центар Европе. Овим моментима најлакше се могу објаснити многи политички догађаји од седамнаестог века па до данас, нарочито тежње двеју германских сила, Немачке и Аустрије, да заузму Балканско Полуострво, и да се приближе Цариграду и Суесу. Исто тако, објашњиво је, што су Турци изабрали баш овај пут да продру у центар Европе, и да ударе у срце европски хришћански свет. За разумевање средњеевропске историје Балканског Полуострва, ваља, поред осталих, имати у виду и овај факат, да се до хришћан-

" Одељак из географског дела «Југословенске Земље» које писац спрема за штампу. :