Prosveta : almanah za godinu ...

ПИ

ских светих места могло копненим путем из Средње и Западне Европе продрети само преко Балканског Полуострва, специјално преко југословенских земаља. И зато су, у средњем веку, Балканским Полуоством пролазиле многе крсташке војске, од чега су балкански народи врло много патили.

Са судбином појединих земаља и народа, коју им доноси њихов географски положај, често се помешају и поједини историјски догађаји чије се последице често вековима осећају у њихову животу. Такав један случај је био и тај, што су границе између источног и западног римског царства биле повучене попречно преко југословенских земаља. И тај је факат био од неизмерна утицаја на историјску судбину југословенских земаља. Та граница ишла је, од прилике, од Котора на ушће Тимока. Источно од те линије развили су се утицаји грчког језика и грчке културе, а западно од ње, утицаји латинског језика и латинске културе. Кад су се Југословени доселили на Балканско Полуострво, сви балкански Варвари на истоку од те линије говорили су грчки, а они на западу говорили су латински. И борба између утицаја латинске и грчке културе,

„између латинског и грчког језика, већ се била развила. Византија, која је у то време престављала најкултурнију и најмоћнију европску државу, стално је тежила да завлада целим Балканским Полуострвом, да се што више приближи Италији, и да свлада Рим, свога најопаснијег и најкултурнијег противника. У почетку средњег века Византија је тежила да она буде наследник старог римског царства, и да га обнови у целини. Зато је она стално покушавала да из северо-западног дела Балканског Полуострва продре у Италију. Југословени који у седмом веку продреше у данашње своје земље зауставише Византију од Италије. Од тога времена, Византија није никад озбиљно покушавала да освоји Италију. Тако, Југословени спасоше западну Европу и латинску цивилизацију од византијске најезде. То је прва услуга коју су Југословени учинили за осталу Европу, а нарочито за Италију и латинску цивилизацију.

Борба, коју су Византија и Рим и после тога водили између себе и која траје преко хиљаду и пет стотина година, добила је после тога само облик верске борбе између