Prosveta : almanah za godinu ...

— 109 —

КУЛТУРНИ ПОЛОЖАЈ ВОЈВОДИНЕ.

Чудна је судба наше југословенске покрајине Војводине. Земља колониста из најразноврснијих крајева и племена која су надошла у разно време и наместила се као слојеви испред непријатељских бујица и усова, продирући у област једне сразмерно консолидоване државе од хетерогене конфесионалне и социалне структуре. Заправо се и не зна шта је та Војводина. Није цео Банат с Бачком и Сремом, са или без Барање. Није ни она једнодневна Војводина Стефана Шупљикца од 1848 г.

Војводина је збирни појам једног посебног културног положаја доста оштро одређених покрајина, на пресеку Дунава, Тисе, Драве и Саве, и неостварених тежња из тог посебног културног положаја. Дакле: Равни Банат, Бачка и Срем до Босута. Док је црквено-школска аутономија Карловачке Митрополије бар у неколико заслуживала назив аутономије, дакле до почетка деведесетих година, наилазила је Војводина свога изражаја у њојзи као у персоналној организацији једне посебне културне скупине. После остаде само сенка неке црквене аутономије. Држава, жупанија и политичка општина добише већи делокруг и интензивност деловања на становништво и његов друштвено-културни живот. «Модерна држава» Угарска, од деведесетих година на овамо, сматрала је својим најважнијим задатком да искорени и помисао, да утре и успомене на аутономно — «сепаратистичне» формације као што су дистрикти (н. пр. Великокикиндски), војне границе, а пре свега идеју једне ториториално обграничене Војводине. Војвођани постадоше «Србима из Јужне Угарске»: Банаћани, Бачвани, Сремци.

Напоредо са политичком, правном и просветном борбом и гоњењем идеје Војводине, ишла је интензивна колонизација туђинског, у првом реду мађарског и јеврејског елемента у нашим крајевима. Српска насеља се проредише, изгубише од компактности. Данас имамо релативну већину у Торонталској Жупанији, са близу 200.000, или 34 на сто становништва. У Бачкој бисмо имали релативне већине само кад убројимо и Буњевце и Шокце и то